Разлика између оштећења озонског омотача и ефекта „зелене куће“

[Кредитна слика: Зоофари]

Испирање озона према ефекту Зелене куће
Стање озонске рупе у атмосфери и глобално загревање изазвано дејством „стаклене куће“ вероватно су најспорнија и најзначајнија питања са којима се човечанство суочава. Гас озона у атмосфери штити човечанство од штетног зрачења, док стакленички гасови попут угљен-диоксида хватају топлину у атмосфери и на тај начин подижу температуре широм света са штетним последицама за остатак света.

Озон је присутан у земаљској стратосфери и настаје ултраљубичастим светлом које се судара са молекулима кисеоника који садрже два атома кисеоника (О2) и дели их на појединачне атоме кисеоника. Тамо, након што се атомски кисеоник комбинује са непрекинутим О2 да би створио озон, О3.Он критично важан гас у атмосфери је оно што нас штити од штетних УВ или ултраљубичастих зрака које долазе од сунца; посебно УВ-Ц који је најштетнији за људско здравље.

Ефекат стаклене баште односи се на загревање планете због соларне топлоте коју заробљава наша атмосфера, због присуства ефекта стаклене баште који изазива супстанце попут гаса, прашине и облака.

Губитак озона заиста има везе са две одвојене, али међусобно повезане истине: стални пад укупне количине озона у стратосфери Земље (озонски омотач) за чак 4% по деценији и знатно већи пад озона око Земљине арктике и Антарктички региони у истом периоду. То се назива озонска рупа.

Ефекат стаклене баште узрокује загревање површине било којег планетарног тела присуством атмосфере која се састоји од гасова који апсорбују и емитују зрачење. То подразумева да гасови са ефектом стаклене баште задржавају топлоту у систему површинског тропосфера. Земља добија енергију од сунца као видљиве светлости. Отприлике 50% сунчеве енергије стиже до Земље и апсорбује је површина. Земља заузврат зрачи енергијом у инфрацрвеном опсегу. Стакленички гасови апсорбују ово инфрацрвено зрачење и преносе ову апсорбовану топлоту до других атмосферских гасова молекуларним сударима.

Стога можемо видети да, иако се често користе наизменично исцрпљивање озонског омотача и ефекат стаклене баште, две су потпуно различите појаве које могу изазвати штетне ефекте на површини планете Земље.
Резиме:
1.Озонски гас у атмосфери штити човечанство од штетног зрачења, па је његово исцрпљивање стога непожељно, док гасови са ефектом стаклене баште попут угљен-диоксида хватају топлину у атмосфери и подижу температуре широм света са штетним последицама за остатак света.
2.Озон је присутан у земаљској стратосфери. Ефекат стаклене баште односи се на загревање планете због соларне топлоте коју заробљава наша атмосфера, због присуства ефекта стаклене баште који изазива супстанце попут гаса, прашине и облака.
3.Касно 4% по декади у укупној количини озона у Земљиној стратосфери и знатно већи пад озона око Земљиног арктичког и Антарктичког региона десио се у недавној прошлости. Стакленички гасови апсорбују ово инфрацрвено зрачење и преносе ову апсорбовану топлоту до других атмосферских гасова молекуларним сударима.